OBELEŽAVANJE 130. GODIŠNJICE OD ROĐENJA ANTONIJE JAVORNIK

Poštovani,

Predstavnici Društva Slovenaca u Beogradu – Društva Sava i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji će u nedelju, 14.5.2023. godine položiti venac na spomen ploču Antonije Javornik, srpske heroine, najhrabrije slovenačke dobrovoljke u srpskoj vojsci, bolničarke, narednika srpske vojske u ratovima od 1912-1918. godine. Pozivamo sve članove da nam se pridruže na obeleževanju 130. godišnjice od rođenja Antonije Javornik.

Okupljanje će biti u 11.30h na glavnom ulazu u Novo groblje.

ANTONIJA JAVORNIK – NATALIJA BJELAJAC

(Maribor, 13. V 1893. – Beograd, 16. VIII 1974)

Srpska heroina, najhrabrija slovenačka dobrovoljka u srpskoj vojsci, bolničarka, narednik srpske vojske (1912 –1918)

Svršena maturantkinja gimnazije u Mariboru, avanturističkog duha i slovenskog opredeljenja, opčinjena pričama strica Martina – dezertera iz austrougarske vojske – o životu u „demokratskoj i  rodoljubivoj“ Srbiji, uspeva da prebegne u Srbiju i marta 1912. godine stigne u Kragujevac, mesto u kome je službovao stric Martin, tada u činu kapetana srpske vojske. Nadala se da će, kao školovana osoba koja je čitala ćirilicu, brzo pronaći zaposlenje, ne sluteći da će nekoliko meseci kasnije – kao dobrovoljac i pod imenom Natalija Bjelajac – učestvovati u Prvom balkanskom ratu, i da će kao bolničarka 11. pešadijskog puka „Karađorđe“ učestvovati u oslobađanju Srbije od Turaka. Sa srpskom vojskom oslobodila je Kosovo Polje, a zatim je preko Prizrena, te severne Albanije stigla do Skadra, putem na kojem će tri godine kasnije, sa srpskom vojskom, preživeti albansku golgotu.

Od tada je njena mladost prožeta ratovima, ranjavanjima i odlikovanjima. Dvanaest puta je bila ranjavana i isto toliko puta odlikovana. 

Iz Drugog balkanskog rata, u kome je učestvovala pod punim naoružanjem, izašla je sa prvom medaljom za hrabrost – sa zlatnom medaljom Miloša Obilića. U Prvom svetskom ratu učestvovala je u čuvenim bitkama na Ceru, Drini, Kolubari, u odbrani Beograda, u bici na Kajmakčalanu, pri proboju Solunskog fronta i u oslobađanju Bitolja. Za zasluge u toj bici, u činu narednika, odlikovana je Karađorđevom zvezdom sa mačevima – najvrećim ratnim odlikovanjem Kraljevine Srbije. Početkom Drugog svetskog rata bila je uhapšena od strane Gestapoa i devet meseci je provela u logoru na Banjici.

Pored pomenutih odlikovanja, Natalija Bjelajac je nosilac Albanske spomenice, Ordena belog orla, Medalje za vojničke vrline, Medalje za usluge kraljevskom domu, francuske Legije časti, viteškog reda 5. stepena (najviše francusko državno odlikovanje) i ruskog Ordena Sv. Jurja 3. stepena.

Na Dvorskom trgu u Ljubljani postavljen je 1981. godine Spomenik slovenačkim ratnim  dobrovoljcima, palim u ratovima 1912 – 1918, autora Janeza Boljka. Među 17 dobrovoljaca kojima je spomenik posvećen stoji i njeno ime: Antonija Javornik – Natalija Bjelajac.

Mariborčanka Antonija – srpska junakinja Natalija živela je skromno i povučeno, sama i zaboravljena, u kućici na kraju Marinkove bare, u beogradskom naselju Mali Mokri Lug. Komšije su je iz milošte zvale – Nana, a kada je umrla, 16. avgusta 1974. – na 60-godišnjicu Cerske bitke, pobrinuli su se za njenu sahranu, podigli joj skroman spomenik i na njemu  uklesali reči: Natalija Bjelajac Narednik srpske vojske.

Lit. A. Đurić. Žene solunci govore. Beograd: Evro-Đunti, 2014.